„Ja sam onaj koji jesam”, progovorio je Bog Mojsiju iz plamtećega grma, poručivši time: ja postojim. Predstava Ja sam ona koja nisam sugerira odgovor tomu gorućem grmu koji naše žene u predstavi daju: ne postojim. Dakle, žena ne postoji, ili barem nema jednaku mogućnost dati opseg vlastitoj egzistenciji koja joj pripada. Stavljajući na kocku vlastitu sudbinu, pita se kakve su njezine mogućnosti opstanka u današnjem društvu. Ova predstava objedinjuje tri jednočinke kojima su narativne linije, motivi pa i zapleti povezani glavnim ženskim likovima. Oni su pokretači radnje i naša redateljsko-dramaturška inspiracija. Drame su strukturno i žanrovski formalno-dramaturški odvojene cjeline, no ipak su povezane upravo ženskim likovima. One, žene koje nisu, imaju slobodu čak šetati komadima svojih supatnica. Predstava progovara o trima generacijama žena; svaka od njih ima svoj problem, svoju priču, svoj način borbe sa životom, prokazujući okruženje u kojem žive kao i dalje dominantno muško društvo. Krhotine tih života stvaraju mozaik ove potresne ali i duhovite predstave.
